САВЈЕТИ ЗА ПАЦИЈЕНТЕ

КАДА ТРЕБА ПОЗВАТИ ДЕЖУРНОГ ЉЕКАРА ХИТНЕ МЕДИЦИНСКЕ ПОМОЋИ?

1.      Хитно позвати љекара ако се јави:

-          Оштар и јак бол у предјелу груди или стомака (који траје дуже од 5 минута и не реагује на лијекове);

-          Бол иза грудне кости који се шири према лијевој руци, праћен отежаним дисањем презнојавањем мучнином и повраћањем

САВЈЕТ: сажвакати Аspirin, поставити се у полусједећи положај и тако сачекати долазак љекара;

-          Јака главобоља (може бити симптом анеуризме-проширење мождане артерије);

-          Јак бол у предјелу стомака;

-          Несношљив бол у доњем дијелу стомака код жена који је повремено праћен вагиналним крварењем ван менструалног циклуса;

-          Повишена температура праћена потишћеношћу и поспаношћу код дјеце (посебно одојчади) коју није могуће смањити са 39,5 степени Целзијуса упркос примјени влажних облога, туширања млаком водом и лијекова;

САВЈЕТ: не препоручује се покривање ни утопљавање дјетета;

-          Трњење, општа слабост, ограничена покретљивост половине тијела или лица, промјене у говору и дисању и неједнаке зјенице (симптоми можданог удара).

2.      Хитно позвати љекара у случају сљедећих физичких повреда:

-          Повреде главе праћене губитком свијести;

-          Уколико се јавило израженије крварење

САВЈЕТ: покушати зауставити крварење притиском стерилном газом на повријеђено мјесто;

-          Уколико је повријеђени екстремитет отечен и деформисан (не може да се креће)

САВЈЕТ: имобилисати и позвати дежурну службу хитне помоћи;

3.      Хитну медицинску помоћ позвати уколико дође до погоршања хроничног стања болесника:

-          Астматични напад гушења који не ублажава уобичајена доза лијекова;

-          Срчани болесници, дијабетичари и епилептичари морају бити едуковани и знати до које мјере могу сами себи помоћи те када треба да позову стручну помоћ;

-          Код нагло погоршаног стања лијечених психијатријских болесника у случају када угрожавају своје или туђе здравље и постају опасни за околину;

-          У случају сумње или потврђене употребе наркотика;

-          Код тровања или сумње на тровање;

САВЈЕТ: Веома је битно знати о којој врсти отрова се ради јер од тога зависи и исход лијечења;

-          Кризне ситуације када пријети опасност самоубиства.

ОБОЉЕЊА КОЈА НЕ ЗАХТЈЕВАЈУ ХИТНУ МЕДИЦИНСКУ ИНТЕРВЕНЦИЈУ:

-          У случају мање инфекције или назеба станите у кревету, скидајте повишену температуру по потреби употребом Paracetamola, примјеном масирања алкохолом, туширањем итд.

-          Код мањих повреда пружити самопомоћ или прву помоћ. Изузетак су угризи животиња;

-          Бол познатог поријекла који се и раније јављао (бол у крстима, главобоља, менструациони болови итд.);

-          Проблеми варења (неугодна опстипација, пролив, повраћање које није праћено високом температуром).

САВЈЕТ: Обавезна надокнада течности (мањи и чешћи гутљаји);

-          Ако су вам нестали лијекови-увијек држите минималну резерву лијекова, а то се нарочито односи на инзулине и лијекове за срце;

-          Савјете у вези вашег здравственог стања тражите од вашег породичног љекара;

При позивању хитне медицинске помоћи од велике је важности дати одговоре на сљедећа питања:

-          Име и презиме?;

-          Године старости;

-          Које лијекове узима?;

-          Када су почеле тегобе?;

-          Да ли су почеле нагло?;

-          Колико трају?;

-          Адреса становања. Итд.

Дежурни љекар хитне медицинске помоћи одређује приоритете. Предност има болесник који је у најкритичнијем здравственом стању, а то се процјењује на основу ваших одговора на горе наведена питања.

Хитну медицинску помоћ позовите на телефон 124. Позив тог броја је бесплатан са свих телефона. У циљу спречавања лажних позива тражи се име оног ко је звао хитну помоћ као и број телефона са којег је позив упућен.