Definicija glasi: „Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili oronulosti.”

Definicija u ovoj formi samo pokazuje koliko je neprecizna i koliko, čini se da neopravdano, proširuje kompetencije medicine.

Pa, zbog čega se daje definicija psihičkog zdravlja?

Najčešći odgovor je - zato da bi se imao izvestan putokaz u procesu vaspitanja, prevencije i liječenja duševnih oboljenja.

Smatra se da je mnogo važnije definisati bolest i razne kliničke sindrome, što medicina, pa i psihijatrija, relativno uspješno čine.

METODOLOŠKI PROBLEMI PSIHIČKE NORMALNOSTI:

Metodološki problemi oko definisanja psihičkog zdravlja tj. normalnosti su brojni. Otuda su mogući različiti pristupi i stavovi:

1. Mentalno zdravlje ili normalnost reprezentuje prosjek. Po ovom pristupu, ono što čini većina ljudi u određenoj kulturnoj i socijalnoj sredini je normalno. U pitanju je analiza tzv. Gausove matematičke krivulje, pri čemu se većina populacije nalazi u onom uspravnom delu krivulje.

2. Mentalno zdravlje ili normalnost znači odsustvo bolesti, dakle, normalnost kao zdravlje. Drugim riječima, ako nema znakova duševnog poremećaja, tj. ako nema onih psihopatoloških pojava koji bi dato ponašanje svrstali u neki od kliničkih entiteta - onda se posmatrano ponašanje karakteriše samo kao varijabilnost u okviru široke skale normalnosti.

3. Mentalno zdravlje je nešto više nego obični izostanak oboljenja. U tom smislu govori i definicija Svjetske zdravstvene organizacije kada pominje "psihičko blagostanje", što bi vjerovatno trebalo da znači osjećanje zadovoljstva svojim životom, sposobnost da se funkcioniše punim intelektualnim, fizičkim i emocionalnim kapacitetom ličnosti. Ovo posljednje sugerira formiranje individualnog standarda za svaku osobu uzimajući u obzir psihobiološki potencijal konkretne osobe.

4. Mentalno zdravlje je dio jednog kontinuuma. Mentalno zdravlje ima stepene kao što se može stepenovati i mentalna bolest. Simptomi zdravog se razlikuju od bolesnog samo u intenzitetu, frekvenciji i trajanju. Raznolikosti su kvantitativne, a ne kvalitativne prirode.

5. Biti mentalno zdrav u suštini znači biti dobro prilagođen. To podrazumeva dobar odnos sa fizičkom i socijalnom sredinom, koja daje osobi elemente za zadovoljavanje bazičnih potreba. Ovaj stav ne vodi mnogo računa o originalnosti potreba i kreativnosti čoveka, ali prihvata da treba definisati samo tzv. minimum za normalnost.

6. Jačina instance koja se zove Ego veoma blisko korelira sa kapacitetom prilagođavanja, odnosno kompetentnim odnosom sa okolinom. Prema nekim definicijama, jačina Ega je, između ostalog, i visoka sposobnost za toleranciju stresa. Osoba sa jakim Egom može da se uspješno nosi sa različitim situacijama i promenom okoline, pa bi procjena Ega bila i procjena normalnosti.

7. Mentalno zdravlje kao utopija, kao optimalno funkcionisanje (što je praktično nemoguće). Još je Frojd davno rekao da je "normalan Ego, kao i opšta normalnost, jedna idealna fikcija".

8. Normalnost kao proces. Ovakav pristup podrazumijeva sistem interakcija ponašanja tokom razvoja praktično čitavog života: teorije Eriksona i Frojda. Navodi se 8 parova kao uslov normalnosti (poželjna je prva karakteristika): povjerenje - nepovjerenje; autonomija - stid i sumnja; inicijativa - krivica; konstruktivan (preduzimljiv, sa dostignućem) - inferioran; Ego identitet - konfuzija; intimnost - izolacija; zrenje - stagnacija; Ego integritet - očajanje.

Ako se svi ovi stavovi udruže onda bi psihički zdrava osoba bila ona koja je:

a) lišena psihijatrijskog oboljenja,

b) koja ima opšte dobro stanje i osjećanje zadovoljstva sopstvenim funkcionisanjem (pretežni dio vremena)

c) funkcioniše svojim punim (ili blizu punog) intelektualnim, fizičkim i emocionalnim kapacitetom,

d) sposobna da se bori i da sarađuje sa okolinom (dobar adaptivni kapacitet), tj. da ima dobre odnose sa roditeljima, kolegama, širim društvenim okruženjem i

e) ima dobru jačinu Ega, što znači da je, između ostalog, sposobna da aktivno i sa očekivanim uspehom razriješi konfliktne situacije.

CRTE LIČNOSTI KOJE SE SREĆU KOD VEĆINE OSOBA, A PREDSTAVLJAJU ELEMENTE NORMALNOSTI:

1. OPTIMIZAM I PESIMIZAM. Optimizam je odnos prema okolini i odnos prema stresovima, koji se u ovom slučaju ne doživljavaju tragično. Optimizam ne bi trebalo da bude jako izražen jer tada dovodi do nerealnih očekivanja.

2. ZAVISNOST - NEZAVISNOST. I jedno i drugo može da bude znak dobre prilagođenosti. Sposobnost da se bude oboje je znak jako dobre prilagođenosti. Međutim, treba razlikovati zavisnost (genuina) od reaktivne formacije ili negacije potrebe za zavisnošću (to je pseudo nezavisnost ili lažna nezavisnost).

3. SPOSOBNOST ORGANIZACIJE I SISTEMATIZACIJE. Ove osobine su pod uticajima analne strukture ličnosti i znak su dobre prilagođenosti.

4. RADOZNALOST. Pitanje: šta je u osnovi svega i slično, važan su faktor u postizanju dobrog i potpunog kontakta sa okolinom.

5. POLNI IDENTITET. Mentalno zdrav muškarac ili žena su zadovoljni svojim polom. Ličnost je slobodna da uživa u svom seksualnom životu.

6. KONKURENCIJA, KOLABORACIJA (SARADNJA) I KOMPROMIS. Mentalno zdrava osoba je sposobna da radi sa drugima, ali po potrebi i samo po potrebi, u stanju je da bude i u konkurenciji sa drugima. Isto tako, sposobna je da sarađuje sa drugima, a po potrebi, i da pravi kompromise.

7. ODNOS PREMA AUTORITETU. Mentalno zdrava osoba je u stanju da prihvati autoritet, kako ličnosti tako i institucije. To znači da prihvata naredbu starijeg  i da poštuje zakone. S druge strane, ne plaši se autoriteta i sposobna je da mu oponira, tj. da mu se suprotstavi.

8. EMOCIONALNA EKSPRESIJA I KONTROLA EMOCIJA. Sposobnost da se tolerišu jake emocije je jedan od znakova dobre jačine Ega. Mentalno zdrava osoba ne izbjegava situacije koje će dovesti do jakih emocija, ali po potrebi sposobna je da koristi mehanizme pomoću kojih će ih izbjeći i dovesti sebe u stanje izolacije od emocija. Mentalno zdrava osoba ne potiskuje emocije, ali može da ih prikoči ili može da oslabi akciju baziranu na emocijama. Drugim riječima, emocije su slobodne, ponašanje je pod kontrolom!

Emocionalna zrelost, znači da je jedinka sposobna da se nauči da emocionalno ne reaguje u situacijama kada bi to moglo da ima loše posljedice po ličnost.

Emocionalna zrelost podrazumijeva da je osoba već iskusila (osjetila, doživjela i proživela) čitav spektar emocija kao što su ljubav, zavist, ljubomora, osjećanje krivice, praštanje, saosećanje, tuga, strah, itd. - i da je naučila kako sa njima da upravlja (da ne dozvoli da one upravljaju).

9. KAPACITET ZA INTIMNOST. Sposobnost da se imaju bliski odnosi sa osobama oba pola je karakteristika mentalnog zdravlja. Tu se uključuje i sposobnost ljubavi uopšte, a posebno prema osobi suprotnog pola.

10. ZADOVOLJSTVO I SIGURNOST. Psihička energija balansira između ove dve karakteristike, a obe su neophodne za osećanje psihičkog "blagostanja". To je balans između dugotrajnih planova i ciljeva koja vode zadovoljstvu. Davanje isključivog primata trenutnim zadovoljstvima, princip "ovde i sada", iako ponekad neophodan, ipak je znak tzv. psihopatske strukture ličnosti.

11. ODNOS PREMA SREDINI. Usklađivanje svojih želja sa ličnim moguć-nostima, i zahtijevima i mogućnostima sredine.

12. ODNOS PREMA DRUGIM LICIMA. Tolerantnost, strpljivost, kritičnost i samokritičnost, poštovanje mišljenja drugih, poštovanje potreba drugih, kao i podržavanje korisnih predloga kada su oni od opšteg interesa.

13. ETIČKI PRINCIPI. Poštovanje etičkih principa sredine u kojoj živi, a i ličnih moralnih principa  što je moralna zrelost.

14. ODNOS PREMA RADU. Postojanost i istrajnost u radu i ulaganje maksi-muma sposobnosti u rad koji se vrši. Zna se da je „zadovoljstvo poslije dobro obavljenog posla” vrhunsko zadovoljstavo i da se može mjeriti sa zadovo-ljstvom orgazma, dobre hrane kod gladi, spavanja kod umora...

15. ODNOS PREMA SAMOM SEBI. Konačno, procjenjivanje i definisanje samog sebe, svjesnost svojih psihičkih i fizičkih osobina i dometa (kvaliteta i mana), svjesnost da smo sebe realizovali (samorealizacija), da smo zadovoljni organizacijom sopstvenog života: organizacija svakodnevnog življenja je istinsko umeće! - možda je najbolji pokazatelj mentalne normalnosti.

Kada se pogledaju sve nabrojane osobine može se zaključiti da idealno mentalno zdrava osoba skoro i ne postoji. Pomenute osobine se mogu uzeti kao najširi okvir za normalnost. Raspon normalnosti treba shvatiti dovoljno široko i elas-tično tako da se većina populacije ipak može da uklopi u njega. Kada su Frojda pitali da jednostavno formuliše mentalno normalnu osobu on je odgovorio:

„Psihički normalna ličnost je ona koja ume da voli i radi”.