Методе рада у контексту савремене заштите менталног здравља

Кризно стање је одређена ситуација која је изазвана промјеном једног, више или свих аспеката материјалне или социокултурне амбијетне реалности поједнца. (Д. Кецмановић, 1989). Криза настаје промјеном њега самог у структурално- морфолошком погледу која може да у толикој мјери наруши психосоцијалну равнотежу појединца. На тај начин појединац није у стањуда је поново успостави за убичајено дуго вријеме. Кризно стање/ситуација нарушава индивидуалну динамички психосцсоцијалну равнотежу само, само извјесног броја појединаца. Код којих ће појединаца међу онима који су јој изложени, кризна ситуација изазвати кризу, зависни првествено између осталог од симболичног значења за појединца кризне ситуације И интрапсихичког контекста (констелације) свих оних који су изложени кризној ситуацији (Каплан 1964). Ради потпунијег схватања природе кризне ситуације и кризе постоји више њихових општих карактеристика.

Промјена једног више или свих аспеката амбијетне реалности појединца или њега самог у стрктурно морфорлошком погледу не збива се постепено већ нагло: процесс одвијања промјена је краткотрајан. Кризна ситуација укључује такве промјене које увијек одређују значајан губитак. Ради се о губитку појединих саставних дијелова властитог тијела (физичког интегритета), материјалног материјалног или социокултуралног амбијента живљења. Мада се већина промјена и губитакакопје укључује кризна ситуација, могу доживјети више пута током живота, свака кризна ситуација садржи елементе новог И неочекиваног.

Уобичајено дуго вријеме као разликовање од кризног и неекризног стања индивидуалне реакције на кризну стање временски је недовољно ограничена, да се може јасно утврдити граница између кризне и некризне реакције. Честе су прелазне форме између кризних стања И некризног реаговања.

Појединац егзистира у реалцији коју чена један релат он сам, а други реалат средина у којој живи, односно он сам као предмет властите саморефлексије, промјена И губитак као суштински аспекти кризне ситуације увијек значе промјену И губитак једне или више релације у којима се одржава индивдуална егзистенција. На тај начин кризно стање оемата задовољавање основних потреба појединца. Криза ремети актуелни вид И обим задовољвања индивидуалних потреба, које увијек почевијау на одређеном облику индивидуалне психодинамичке равнотеже.Незадовољена потреба ствара код појединца напетост, анксиозност. Анксиозност је основни елемент психосоцијалног садржаја кризе. Нема кризе без анксиозности.

Сака кризе има двоструке могућности. Захваљући кризи човјек може да постане зрелији и у персоналном и ширем људском смислу. Човјек може бранећи се од кризе и покувајући да је превазиђе зна да прихвати неке маладаптивне обрасце понашања. Кризе може помоћи човјеку да прошири унутрашње видике, да више сазна о свијету око себе, али и да створи јо нереалнију и још више искривљену слику о себи својим могућностима и потребама.