Свјетски дан Алзхеимерове болести обиљежава се сваког 21. септембра у циљу подизања свијести и смањење стигме становништва о самој болести, као и другим деменцијама.

Како препознати деменцију: то је клинички синдром који је обиљежен стеченим губитком когнитивних и емотивних способности који је код особа са тим обољењем толико присутан да доводи до губитка памћења, поремећајем мишљења, промјенама у понашању која омета свакодневну активност обољелог, смањујући при томе његов квалитет живота. Обољела особа веома ријетко примјећује своја све већа органичења или их ограничава.

Познато је да данас више од 50 болести могу узроковати деменцију, од којих је најчешћа Алзхеимерова, на коју опада око 2/3 свих деменција. Пошто је ова болест типична болест старијих људи, и њена појава битно расте са порастом животне доби појединца, неминовно је да се може, мада ријетко јавити и код младих људи.

Знакови који могу упућивати на Алзхеимерову болест јесу:

• Поремећај памћења: развија се постепено, а највише се заборављају догађаји који су се недавно догодили;
• Потешкоће у извршавању свакодневних активности: одржавање личне хигијене, потешкоће у сналажењу у простору, стално губљење ситних ствари (кључева, наочара и слично);
• Потешкоће у говору, читању и писању: заборављање ријечи у свакодневном говору, замјена исхих ријечи неким сличним ријечима, изговарање ријечи неразумљиво то јесте ријечи које немају сврху нити смисао, као и то да се особа користи подједнаким одговорима и фразама;
• Губитак просторне и временске оријентације: особа се не може сјетити мјесеца дана или године, које је годишње доба, као и не сналази се на раније познатим мјестима;
• Погрешне процјене и одлуке: не разликује вриједност новца, непримјерно се облачи у односу на годишње доба;
• Поремећај апстрактног мишљења: немогућност испуњавања неког формулара, неразумјевање појмова;
• Промјена расположења и понашања: особа осјећа немир, нервозу, љутња са наглом промјеном на превелику смиреност и незаинтересованост за догађаје око себе, безраложна туга и плакање с промјеном доброг расположења и смјеха;
• Губитак концентрације и интереса за социјалне активност: незаинтересованост, осјећај напуштености, усамљености, страха;

Дом здравља Бијељина разним здравственим кампањама, скуповима, прегледима, промотивним активностима постиче становништво да више воде рачуна о свом здрављу првенствено чешћим прегледима код љекара, како би се спријечила појава било какавих болести или деменција.