Овом приликом напомињемо да је од јануара 2026. године уведена наплата партиципације у Службама хитне медицинске помоћи у ситуацијама када се пацијенти јављају хитној медицинској помоћи, а не ради се охитним здравственим стањима.

Партиципација за хитна стања се НЕ НАПЛАЋУЈЕ, како је и раније било. Доктори на основу симптома евидентирају у ИЗИС-у да ли је ријеч о хитноћи или не, те на основу тога се одлучује да ли се наплаћује партиципација или не. Наиме,у оквиру Интегрисаног здравственог информационог система омогућено је аутоматско раздвајање хитних и нехитних стања. Систем јасно препознаје ситуације у којима је ријеч о хитној медицинској помоћи, за које се партиципација не наплаћује, чиме се онемогућава накнадно зарачунавање трошкова пацијентима у стварно ургентним случајевима.

Ова мјера, има за циљ да спријечи дугогодишњу праксу злоупотребе хитних служби, које су многи користили као најбржи начин да дођу до љекара, управо зато што за такве прегледе нису морали да плаћају.

У пракси се често дешавало да пацијенти са лакшим тегобама, хроничним проблемима или стањима која не захтијевају хитну интервенцију, долазе у хитну помоћ умјесто у амбуланте породичне медицине. Тиме се оптерећују капацитети хитних служби, а у појединим ситуацијама довођена је у питање доступност медицинске помоћи онима којима је она заиста била потребна у том тренутку.

Из Фонда здравственог осигурања Републике Српске поручили су да је основни циљ ове мјере рационалније коришћење здравствених ресурса, али и увођење јасних и прецизних критеријума за разликовање хитних и нехитних стања. Хитна медицинска помоћ мора остати доступна свима којима је неопходна, али не смије бити замјена за редован систем здравствене заштите.

Увођењем партиципације за нехитна стања очекује се да ће се оваква пракса значајно смањити, те да ће хитне службе моћи ефикасније да одговоре на стварне ургентне случајеве. Пацијенти у животно угроженим ситуацијама неће сносити никакве додатне трошкове.