Код појединих особа из уста се осјећа непријатан мирис (Foetor ex ore или Halitosis). Непријатан задах може бити проузрокован неким гангренозним процесима у усној дупљи, може се јавити у случају неких екстраоралних обољења као и при неким физиолошким стањима. Овај проблем може довести до десоцијализације и до стварања психичких проблема код пацијената. Увијек код оваквих болесника треба открити узрок непријатног задаха и, сходно тим налазима, уклонити узрок или га послати одговарајућем специјалисти. Као што је већ речено, постоје бројни узроци непријатног задаха који се дијеле на: оралне, физиолошке, екстраоралне и тзв. идиопатске.

Као главни узрок непријатног задаха из уста сматрају се улцеро-некрозни односно гангренозни процеси који се одвијају у усној дупљи. Ти процеси се најчешће дешавају на гингиви. Сматра се да интензитет мириса зависи од степена некрозе. Овакви процеси у устима праћени су и боловима. Због тога болесници избјегавају да перу зубе и хране се углавном кашастом храном. Усљед тога долази до акумулације и задржавања хране. Органске материје из хране распадањем доприносе задаху из уста. Сличан задах настаје и послије неких орално-хируршких интервенција, нарочито послије вађења зуба. Тај непријатан задах настаје као посљедица распадања крвног коагулума. И овдје је задах потенциран тиме што пацијенти најчешће послије вађења зуба не одржавају оралну хигијену и избјегавају чврсту храну.

Непријатан задах из уста некада се јавља код особа које једноставно не одржавају орално хигијену, без постојања гангренозних процеса.

Нормално се код свих особа јавља дискретан, благ и сладуњав мирис при издисају. Интензитет тог мириса зависи од: доба дана, старости особе, исхране, као и неких физиолошких стања која се јављају у гениталном животу жене (менструални циклус). Доба дан утиче тако што се ујутру осјећа непријатан задах. То се објашњава тиме што у току ноћи, када је смањено лучење пљувачке, настаје појачано распадање отпалих ћелија слузокоже и остатака хране. У току дана се лучи већа количина пљувачке која стално спира зубе и орална ткива, те је самим тим задах из уста слабији. Старосно доба утиче тако што се интензитет непријатног мириса повећава са старошћу. У здраве мале дјеце дисајни мирис је пријатан. У старијих особа осјећа се кисео и тежак задах, упркос беспрекорној оралној хигијени. Глад, такође, може да дјелује на појаву задаха. Тако се у неких особа осјећа задах само док су гладне и ишчезава послије јела.

Менструални циклус је често праћен појавом задаха из уста. Ова појава се објашњава дејством полних хормона на орална ткива, усљед чега настају извјесне промјене на слузокожи усне дупље. Задах из уста који се јавља за вријеме менструације траје кратко и по престанку узрока се губи.

Непријатан задах који настаје усљед неких екстраоралних узрока, сматра се правим задахом. Ова врста задаха не пролази након санације уста.

Најчешћи екстраорални узроци непријатног задаха су: обољења дисајних путева, обољења органа за варење, као и нека друга ошта обољења. Непријатан задах се такође јавља и послије уношења у организам миришљавих материја и лијекова, као и у случају неадекватне исхране и поремећаја у варењу. Може се јавити и усљед дехидратације организма, као и због неких стресних ситуација.

Обољења дисајних путева због анатомске повезаности са усном дупљом могу бити узрок задаха. То се дешава поготово код обољења горњих дисајних путева (носа, крајника, синуса, грла). Непријатан задах у неким случајевима може бити посљедица обољења доњих дисајних путева. Сматра се да је задах поуздан симптом бронхиектазија и апсцеса плућа.

Обољења дигестивног тракта могу бити праћена појавом задаха. То се често дешава код патолошких промјена на једњаку, желуцу и цријевима. Он је наочито изржен код дивертикулума једњака, сужења једњака и карцинома желуца.

Нека општа обољења која су праћена поремећајем у метаболизму могу бити узрок појаве неких продуката непријатног мириса који узрокују и непријатан задах из уста. Тако се у дијабетичара осјећа мирис воћа који потиче од ацетона, у обљелих од цирозе осјећа се мирис распаднуте крви, итд.

Уношење миришљавих материја може довести до појаве задаха, иако у органима за дисање и варење не постоје патолошки процеси. Ове материје послије ресорпције долазе у крв, одакле се елиминишу из плућа. Тако се приликом експирације осјећа мирис бијелог и црног лука, алкохола, куваних јаја, сира. Задах тих материја се не осјећа због њиховог задржавања у дигестивном тракту већ из плућа, што је доказано бројним експериментима.

На сличан начин осјећа се и мирис неких лијекова, као што су неки антибиотици, препарати јода, формалдехида. Мирис дувана се осјећа и до 15 сати након пушења.

Неадекватна исхрана утиче на појаву задаха на тај начин што у особа које претежно уносе протеине и масти, а не угљене хидрате, настају не међупродукти варења који су непријатног мириса.

Дехидратације организма може такође бити узрок непријатног задаха из уста. Тако се у особа са изразитом дехидратацијом,као у случају када је повишена тјелесна температура, усљед сталног повраћања или упорних пролива, осјећа кисео задах из уста.

Некада пацијенти могу имати непријатан задах из уста, а да није могуће открити ни оралне ни екстраоралне узроке његовог настанка. То су етиолошки потпуно неразјашњени случајеви. Задах из уста ових болесника може се јављати само повремено или бити сталан.

Лијечење обољелих има за циљ да се уклони непријатан задах и да се ослободи пацијент тих непријатности. Сам терапијски успјех зависи од тога да ли је пронађен узрок. Уколико је задах из уста посљедица неког општег обољења, потребно је прије свега приступити лијечењу тог обољења. Код тих пацијената неопходно је предузети истовремено и локалне мјере којима се утиче на оралне узроке, јер је често у питању удружено дејство. Тада задах настаје комбинацијом интра и екстраоралних фактора. Врло значајна мјера у отклањању оралних узрока је и отклањање зубних наслага и успостављање оралне хигијене. Стварање услова за обављање оралне хигијене подразумијева и пломбирање кариозних зуба и уклањање неприкладних протетских радова. Нарочиту пажњу треба обратити на апроксималне пломбе које могу да створе ретенциона мјеста на којима се задржавају остаци хране, које је тешко уклонити прањем зуба. Пломбе је потребно исполирати, а заостале корјенове извадити. Пажњу треба да обрате и пацијенти са тоталним и парцијалним протезама, који морају одржавати хигијену истих. У противном долази до стварања наслага хране и пигмената на њима, као и до развијања колонија гљивица које проузрокују задах из уста.

Послије уклањања зубних наслага и успостављања оралне хигијене, пацијента треба обучити за правилно одржавање хигијене.

У лијечењу се користе и дезодорантна средства, која локалном примјеном иклањају непријатан задах. Такав је водени раствор водоник пероксида који се апликује у виду спреја. Као дезодорантно срдество може се користити и 1% раствор хлорамина. Ради побољшања укуса овом раствору се додају различита ароматична уља. Такође, на задах се може утицати и лијековима који стимилишу лучење пљувачке.