Уједи крпеља су један од честих разлога обраћања педијатријској амбуланти током пролећних и летњих мјесеци. Примарни циљ у Амбуланти за специјалистичке консултације из педијатрије, јесте правилно уклањање екторапазита, процјена ризика, доношење одлуке о евентуалној профилакси или даљем праћењу.

Педијатри прије саме интевенције, увијек напомињу да је потребно брзо и циљано узети податке од родитеља:

• Географско поријекло уједа: Гдје је дијете боравило када га је ујео крпељ?
• Процјењено вријеме екпозиције: Колико дуго је крпељ на кожи? (Ризик од заразе значајно расте ако је крпељ присутан дуже од 24-36 сати).
• Претходни покушаји уклањања: Да ли су родитељи покушавали сами да извуку крпеља и да ли су третирали мјесто хемијским средствима (алкохол, уље, ацетон, етар).

Технички кораци који се препоручују приликом уједа крпеља:

1.  Припрема: Мјесто уједа се не премазује никаквим средствима (асепсол, алкохол, уље) прије вађења.

2.  Хватање: Користити анатомску или специјалну пинцету за крпеље. Крпељ се хвата што је могуће ближе кожи дјетета, обухватајући његове усне дјелове а не тијело (абдомен), како би се избјегло гњечење.

3.  Екстракција: Повући крпеља директно навише, умјереним и конзистентним притиском. Избјегавати увртање или нагле покрете, јер то повећава шансу да крпељ остане у кожи.

Апсолутна заштита од уједа крпеља не постоји, али може се савјетовати да током боравка у природи, нарочито у шуми, гдје има доста густог храстиња, носите свјетлију боју одјеће глатке текстуре, како би се спријечило задржавање крпеља на тијелу, лакше уочио и одмах уклонио.

Треба носити одјећу дугих рукава, дуже ногавице које се могу увући у обућу или чарапе како би се смањила површина коже изложена крпељу.

Обавезно се савјетује да се након боравка у природи прегледа космати дио тијела као и остатак коже.

Користити репеленте који могу бити у види лосиона, уља за тијело, стика или спреја. Садрже супстанце који одбијају крпеље и безбедне су за кориштење.

Њега након вађења крпеља: Након уклањања, мјесто се дезинфикује 70% алкохолом или антисептиком на бази јода.

Ако заостане дио крпеља: Не паничити. Заостали дио се понаша као страно тело и често ће га организам сам елиминисати . Може се покушати њежно уклањање стерилном иглом, али ако је дубоко, боље је оставити мјесто да зацијели, него правити већу трауму ткива код немирног дјетета.

Клинички став према антибиотицима након уједа крпеља код дјеце је строго рестриктиван. Рутинска примјена антибиотика одмах након уједа (без симптома) се не препоручује. Најважнији задатак медицинског особља је едукација родитеља о праћењу дјетета у наредних 3 до 30 дана.

 Савети за родитеље који дају педијатри у Амбуланти за специјалистичке консултације из педијатрије су:

1.  Записати датум уклањања крпеља.

2.  Контролисати кожу дјетета свакодневно током наредна мјесец дана (обратити пажњу и на удаљена мјеста од уједа, због могућности вишеструких уједа).

3.  Јавити се љекару одмах ако се појави ширеће црвенило, повишена температура, главобоља, бол у зглобовима или изражена малаксалост дјетета.

4.  Провјерити вакцинални статус против тетануса (у складу са календаром обавезне вакцинације).